4. мај
Из пројекта Википедија
4. мај (04.05) је 124. дан у години по грегоријанском календару (125. у преступној години). До краја године има још 241 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Апр. - Мај - Јун | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1493. - Папа Александар VI, Шпанац, издао едикт о подели Новог света између Шпаније и Португалије, према којем све новооткривене земље западно од Азора треба да припадну Шпанији.
- 1780. - У Епсому у Енглеској одржане прве коњичке трке.
- 1919. - Почеле демонстрације кинеских студената против одлуке Версајске мировне конференције да немачки поседи у провинцији Шантунг буду предати Јапану. Демонстрације "Покрет 4. маја" прерасле у национални покрет, који је покренуо преко 10 милиона људи.
- 1938. - Даглас Хајд постао први председник Ирске на основу новог Устава, којим је прокламована њена независност.
- 1970. - Америчка Национална гарда убила четири и ранила 11 студената Универзитета "Кент" у држави Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата.
- 1979. - Вођа конзервативаца Маргарет Тачер после победе над лабуристима на парламентарним изборима постала је прва жена-премијер у историји Велике Британије.
- 1990. - На првим вишестраначким изборима после Другог светског рата, у Хрватској убедљиво победила Хрватска демократска заједница Фрање Туђмана.
- 1994. - Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о почетку примене ограничене палестинске аутономије у Гази и Јерихону.
- 1994. - Емитовањем првог сервиса вести Београдска независна новинска агенција, Бета, почела рад.
- 1996. - Лидер конзервативаца Хосе Марија Аснар постао премијер Шпаније, чиме је окончана тринаестогодишња владавина социјалиста.
- 2001. - Подигнута оптужница против Радомира Марковића, који је у време режима Слободана Милошевића био начелник Државне безбедности Србије. По оптужници за одавање државне тајне, Марковић 6. јула 2001. осуђен на годину дана затвора, а по тужби за умешаност у убиство четири функционера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали, у октобру 1999, 30. јануара 2003. осуђен на седам година затвора.
- 2001. - САД гласањем избачене из Комисије за људска права при Уједињеним нацијама, што је први пут у историји те међународне организације.
[уреди] Рођења
- 1008. - Анри I, француски краљ († 1060.)
- 1825. - Енглески биолог и филозоф Томас Хенри Хаксли, поборник теорије еволуције Чарлса Дарвина, аутор дела "Место човека у природи", "Еволуција и етика", "Наука и култура" и "Приручник компаративне анатомије кичмењака".
- 1827. - Енглески истраживач Џон Ханинг Спик, први Европљанин који је, у августу 1858, видео афричко језеро Викторија и тврдио да је оно извориште Нила.
- 1921. - Едо Муртић, хрватски сликар (†2005).
- 1928. - Египатски државник Хосни Мубарак, председник Египта од 1981, после убиства Анвара ел Садата.
- 1929. - Одри Хепберн, америчка глумица и амбасадор добре воље УНИЦЕФ-а. Добитник "Оскара" за филм "Празник у Риму".
[уреди] Смрти
- 1869. - Јован Хаџић, српски писац и политичар.
- 1885. - Александар Карађорђевић, српски кнез од 1842. до 1858. (*1806.)
- 1903. - Гоце Делчев, вођа македонског национално-револуционарног покрета.
- 1980. - Јосип Броз Тито, председник ДФЈ, ФНРЈ и СФРЈ. (*1892).
- 1871. - Марија Анунцијата, кћи краља Фернинанда II. (*1843).
- 2003. - Сесто Брускантини, италијански оперски певач.