Биологија
Из пројекта Википедија
Биологија је, најшире речено, наука о животу. Име јој управо и потиче од грчких речи βιος (живот) и λογος (наука). Предмети истраживања биологије су карактеристике и понашање организама, како врсте и индивидуе заједно коегзистирају, и интеракције које имају међу собом и окружењем. Биологија подразумева широк спектар академских наука које и саме представљају самосталне науке.
[уреди] Назив биологија
Реч је први пут употребио Карл Фридрих Бурдах (Karl Friedrich Burdach, 1776-1847) означавајући истраживања човека (антропологију) кроз упоредне перпективе морфологије и физиологије.
Термину биологија су 1802. год. дати шира дефиниција и већи значај од стране Готфдрида Тревирануса (Gottfried Treviranus, 1776-1837) и Жан-Баптисте Ламарка (Jean-Baptiste Lаmarck, 1744-1829). Тревиранусова студија, названа Biologie (1802-1822) дефинисала је биологију као „науку о животу". Ламарк је у својој Hydrogéologie (1802) дефинисао биологију као дисциплину „терестралне физике" која укључује „све што је везано за жива тела".
И Тревиранус и Ламарк су мислили да су употребом новог термина идентификовали ново поље истраживања, а не да су само дали име старом. Обојица су се противила преокупираности природњака XVIII века праксом каталогизације различитих животиња, биљака и минерала у природи. Нова биологија је требало да се бави феноменом живота, тј. Функционисањем живих бића.
[уреди] Биологија као систем наука и научних дисциплина
Следеће науке и научне дисциплине су уско повезане и спадају у целину која се зове биологија. Заједнички циљ је разумевање разноврсности организама, основних животних функција организма и историје живота:
- Цитологија проучава ћелију као основну јединицу грађе организама
- Хистологија проучава ткива
- Физиологија
- Генетика
- Ембриологија
- Микробиологија проучава микроорганизмима (вируси и бактерије)
- Микологија
- Алгологија
- Лихенологија
- Ботаника
- Зоологија
- протозоологија
- арахнологија
- малакологија
- ентомологија
- ихтиологија
- батрахологија
- херпетологија
- орнитологија
- мамалологија или териологија
- Екологија проучава односе између организама и животне средине
- хидробиологија
- Биогеографија
- Астробиологија
- Биохемија
- Молекуларна биологија
- Систематика
- Таксономија
- Теорија еволуције (видети чланак: Чарлс Дарвин)
Сви облици живота (осим вируса) се састоје од ћелија. Сви организми своје наследне карактеристике преносе на потомке путем генетског материјала, који се заснива на нуклеинским киселинама, као што су ДНК и РНК.
На Википедији постоји портал Биологија, у којем можете наћи велики број чланака везаних за све области биологије.
| Основне подобласти биологије |
|---|
| Анатомија | Астробиологија | Биохемија | Биоинформатика | Ботаника | Цитологија | Екологија | Ембриологија | Теорија еволуције | Генетика | Геномика | Микологија | Маринска | Микробиологија | Молекуларна | Морфологија | Палеонтологија | Паразитологија | Физиологија | Таксономија | Хистологија | Зоологија |
