Даблин

Из пројекта Википедија

Даблин (ирски: Baile Átha Cliath, IPA: [1], транскрибовано на српски: Б(а)лаклија) је формално општинска грофовија, престоница општине Даблин и престоница државе Ирске. Основан је 841. године. Географски положај Даблина је изразито повољан. Налази се на источном централном делу земље, на ушћу реке Лифи (енг. Liffey) у Даблински залив ка Ирском мору. Град је бродским путем повезан са већим градовима, као што су Корк у Ирској, Белфаст у Северној Ирској и различитим лукама у Енглеској, Шкотској и Француској. Пругама је повезан са важним одредиштима у Ирској. Даблин је главна лука Ирске, центар финансијске и комерцијалне моћи и седиште културе.

Грб града

Будући да је Даблин смештен у приобалном делу Ирске, њега карактерише блага клима. Најнижа просечна температура је у јануару и фебруару, 6ºC, а највећа је јула и августа, 15ºC. Годишња количина падавина је око 760-1000 милиметара, иако је ова стопа већа у планинским крајевима и током зимског периода. Према попису из 2002. године, број становника Даблина је износио 495.101 а 1.274.100 је укупан број становника у урбаној средини.

[уреди] Историја

Прво познато насељавање на подручју Даблина је названо Еблана - назив је нађен у делима александријског географа Птоломеја, из 2. века. Град се касније у историји појављује под називом "Црно језерце" (ирски: Dubh-linn ), када су насељеници 291. године избојевали победу над оружаним снагама краљевства Лејнстер. Данашње званично име града Baile Átha Cliath се примењује од наредних насељавања. Даблин се често означава као веома значајан у ирској историји. Његови насељеници су око 450. године примили хришћанство од стране Светог Патрика, који је касније постао духовни заштитник Ирске.

Град је у 9. веку био поробљен од стране Данаца. Ирски побуњеници су успели да у више наврата, током наредна 3 века, преузму контролу над градом. Године 1171, Данце су протерали Англо-Нормани, предвођени Хенријем II, краљем Енглеске. Владавина Енглеске Даблином је трајала до 1534. године, када је ирски патриота Томас Фицџералд извршио опсаду града.

Све до половине 17. века, Даблин је остао мали, средњевековни, зидинама опасани град. Током 17. века, за време енглеских грађанских ратова, познатих под именом "Велика Револуција", Даблин је предат енглеским властима, да би се избегао његов пад у руке Ираца. Даблин је остао под британском контролом, све до ирске револуције 1798. године, током које је пропао покушај да се пороби град.

Други покушај, изведен 1803. године, под вођством Роберта Емета, такође се завршио неуспешно. Наредне револуције су се одиграле 1847. и 1867. године. Даблин је био поприште најоштријих борби током ирских револуција вођених 1916. године и од 1919. до 1921. године. Ово је резултовало успостављањем Ирске слободне државе. Након стицања независности, Даблин је постао политички, економски и културни центар Ирске.

[уреди] Урбани пејзажи и архитектура

Град се налази у равничарском делу, који река Лифеј дели на источни и западни. Река је премоштена са десет мостова, од којих се издваја О`Конелијев мост, који повезује главне путеве града. У југозападном делу Даблина, улице су уске и са превојима, док је остатак града добро распоређен, са широким авенијама и пространим трговима. Они су нарочито бројни у југоисточним и североисточним квартовима.

Два канала, Ројал и Гранд, обезбеђују везу између лучне области и јужних и северних огранака реке Шенон.

Даблин је ниско зидан град, будући да се налази у равници, али са торњевима и неколико зграда који потичу из периода пре 17. века. Римо-католичке цркве датирају из 19. и 20. века. Једна од највиших зграда је Либерти Хол који представља базу трговачког друштва. Достиже 17 спратова, док већина зграда не прелази висину од 10 спратова.

Куће у граду су од опеке, а читава архитектура се своди на детаљ, углавном врата којих има у безброј комбинација и боја. Ван града, то су мале куће, са лепо уређеном парцелом. У старом делу Даблина се налазе зграде Универзитета Даблина, Банке Ирске, као и четири Висока суда Ирске, Ленстер Хаус, царинарница - зграда из 18. века. Главни парк у Даблину је Феникс Парк, који се налази у западном окружењу града, обима око 11 километара. Поред рекреативних објеката, Феникс Парк садржи и зоолошке вртове, неколико стаклених башти, као и резиденцију председника републике. Даблин је познат и по стотинама пабова и барова. Међу најпознатијима су Гинес (енг. Guinness) и Олд Џејмсон Дестилерија.

[уреди] Култура

Даблин је играо водећу улогу у културном периоду, који је почео 1884. године оснивањем Gaelic Athletic Асоцијације, за обнову Gaelic игара. Године 1893. се повезао са Gaelic лигом, којој и даље остаје за циљ обнова ирског језика и фолклора.

Даблин је данс живи комерцијални центар и културна метропола Европе, која је свету дала чувене књижевнике - Џорџа Бернарда Шоа, Оскара Вајлда, Јејтса и Џејмса Џојса, али и савремене поп звезде У2, Симпл Мајндс, Шинејд О'Конор…

Даблин посетиоцима нуди велики број различитих места, која вреди погледати. Ту спадају цркве, историјске зграде, библиотеке, музеји, галерије, паркови и вртови. Даблин је историјски богат град. Током година, књижевност, позориште и уметност су играли значајну улогу у његовом културном развоју.

[уреди] Индустрија и економија

Највеће традиционалне индустрије Даблина су пиварство, дестилерија, производња хране и текстилна индустрија. Све ове гране индустрије су претрпеле пад од 1970-их година, што је утицало на то да се унутрашњост града квари.

Даблин је превасходно комерцијални град, али и основна лука и трговински центар Ирске. Главне индустријске установе укључују пиварство, дестилерије, фабрике за производњу електричне и електронске опреме, стакла, обуће, фармацеутских производа и производњу хране. Овде се налазе и нека бродоградилишта, као и одређени број ливница и фабрика за склапање аутомобила. Најпознатији посао града је свакако Гинес пивара, која је основана 1759. године и једна је од највећих извозника. Један од већих послова је скоријих година постала и производња и извоз рачунарског хардвера и софтвера. Основу за извоз чине и пољопривредни производи и домаћа стока. Даблин је престоница ирских највећих финансијских и комерцијалних институција. Значајан помак у економском животу догодио се након приступања нације у Европску економску заједницу 1973. године. Такође се рапидно повећао број банака у Даблину.

[уреди] Становништво

Током друге половине 20. века популација Даблина и његове околине се годишње повећала за отприлике 1%. Период између 1961. и 1981. године показује највећа повећања. У почетку је тренд миграције почео из руралних ка урбаним деловима. Али, последње четвртине 20. века, централне градске регије почињу да губе на популарности, у корист нових предграђа на југозападу.

Административна тела највећих ирских религиозних група су у Даблину. Иако има највише римокатолика, Даблин ипак остаје део земље који је религиозно различит.