Едвард III
Из пројекта Википедија
Едвард III (13. новембар 1312. - 21. јун 1377.) је био један од најуспешнијих енглеских краљева у Средњем веку. Владао је 50 година, од 1327. до 1377. Током његове власти Енглеска се проширила на Шкотску и делове Француске. Повезан је са два дуга и значајна рата европске и енглеске историје, са Стогодишњим ратом и Ратом ружа. Носио је титулу краља Француске од 1340. тако да су енглески краљеви ту титулу носили све до 1802.
Садржај |
[уреди] Рани период власти
Отац му је био краљ Едвард II , а мајка Изабела Француска. Едвард III је крунисан 25. јануара 1327., када је имао 14 година. Имао је 13 деце, од чега 5 синова, који су доживели зрелост. Најстарији син је био престолонаследник и чувени војсковођа Едвард Црни Принц, који је имао епитет црни због црног оклопа. Ипак Едвард Црни Принц није доживео да буде краљ.
Његов ујак Карло IV Лепи умире у Француској без мушких наследника. Браћа Карла IV Лепог су исто умрла без мушких наследника. Карло IV Лепи је имао сестру Изабелу Француску, мајку Едварда III . Тиме Едвард III постаје најстарији мушки наследник краља Филипа IV Лепог (оца Изабеле Француске и Карла IV Лепог ). С друге стране Французи сматрају да је Филип VI Валоа наследник, јер је син Карла Валоа, који је брат Филипа IV Лепог. По Французима и Салијском закону наслеђивање не може ићи кроз женску линију.
Изабела Француска и њен љубавник Роџер Мортимер су суделовали у збацивању краља Едварда II са престола. Едварда III су поставили да буде краљ са 14 година, а фактички су његова мајка Изабела Француска и Мортимер владали у име Едварда III . Кад је Едвард III у новембру 1330. испунио 18 година он преузима пуну контролу. Мортимера баца у затвор и суди на смрт, а мајку Изабелу Француску склања од власти.
Током власти Едварда III стално се ратовало са Шкотском, али много више са Француском. Његов први војни успех је битка код Халидон Хила 1333., у којој побеђује Давида II Шкотског.
[уреди] Стогодишњи рат
Филип VI Валоа започиње 1337. Стогодишњи рат против Енглеске са жељом да добије Аквитанију. Едвард III је ушао у савез са Фландријом. У почетку рата Француска је имала више успеха . После битке код Слија 1340. француска флота престаје доминирати и нападати енглеска насеља. Едвард III се 1340. формално проглашава краљем Француске.
Освојио је и попалио Нормандију 1346., а након тога у бици код Кресија 1346. великом победом је докрајчио мит о француским витезовима. Након тога 1347. осваја Кале, а у борби против Шкота заробљавају Давида II.
Појава куге 1348. зауставља војне походе и једне и друге стране.
Едвард Црни Принц је био принц престолонаследник. Извршио је инвазију Гаскоње 1356. и победио у бици код Поатјеа. При томе је заробио француског краља Јована II Доброг. Едвард III је поново нападао Француску после жакерије, побуне сељака 1358. у Француској. Међутим не успева да освоји ни Париз ни Ремс. Први део стогодишњег рата завршио се 1360. споразумом у Бретањи, по коме Енглезима припада Аквитанија и Кале, а Французи требају платити огроман откуп за свога краља.
После доласка на власт Карла V Мудрог Французи су избегавајући велике битке освајали град за градом у Аквитанији.
[уреди] Домаћи догађаји и лични живот
Док је Едвард ратовао ван земље власт је остављао у рукама свог млађег брата. Енглеска је економски напредовала развојем трговине вуном, али куга звана Црна Смрт је имала значајан утицај на Енглеску и њен просперитет.
Порези на земљу су пре њега били главни извор краљевских прихода. Едвард је увео нове порезе на трговину, који су постали главни извор прихода. Све до Едварда III француски је био главни језик енглеског племства, али Едвард III то мења и доноси 1362 закон по коме је енглески службени језик у судовима.
Како се суочавао са поразима у Француској, тако је тражио од парламента да доносе нове порезе на трговину вином и вуном. Поново избија куга 1374-1375.
[уреди] Синови Едварда III и Рат Ружа
Рат Ружа је био рат за наслеђе енглеског трона, а водио се међу наследницима 5 синова од Едварда III. Свака од 5 грана је на свој начин полагала право на круну. Тих 5 синова су :
- Едвард Црни Приц (1330.-1376) , војвода од Корнвола, принц од Велса
Био је најстарији син од Едварда III. Његово једино преживело дете је Ричард II, који је постао краљ 1377. Ричард II међутим није имао наследника.
- Лионел од Антверпена (1338-1368)
- Џон од Ганта (1340-1399), војвода од Ланкастера
- Едмунд Ланли (1341 - 1402), војвода од Јорка
- Томас Вудсток (1355-1397), војвода од Глочестера
[уреди] Види још
| Претходник: Едвард II |
Енглески краљеви (1327 - 1377) |
Наследник: Ричард II |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
