Џозеф Конрад
Из пројекта Википедија
Џозеф Конрад је рођен 3. децембра 1857. године у руској Украјини, у породици пољских земљопоседника, која је учествовала у организовању побуне против руске власти, Конрад је од шесте године живео као избеглица у северној Русији. Рано је остао без мајке, а у 12. години и без оца.
Дечаштво је провео у Кракову, уз романтичну књижевност, сањарио о поморском животу. У седамнаестој већ стигао је у Марсеј, кренуо на прве пловидбе и у буран живот по лукама.
А онда је, у 21. години, ступио у британску трговачку морнарицу, положио испите за капетана брода. Капетанску каријеру завршио је у својој 37. години, нагло, због нарушеног здравља.
Једном је рекао: „Никада се нисам одрекао мора у души и срцу. Принуђен сам сада, несвесно принуђен да пишем књигу за књигом, као што сам у минулим годинама био принуђен да се отискујем на море, из путовања у путовање... Не знам који ми се од ова два порива чини тајанственијим и чудеснијим.”
Први роман: „Алмејерова лудост” (1895) – јунак Европљанин живи дубоко у унутрашњости Борнеа, са женом Малајкињом, и сања о повратку у Европу...
Најпопуларнији му је „Лорд Џим”, роман посебно омиљен код младих. О морнарским авантурама, али и прича о моралу, о томе како морални преступ оставља дубоки траг у људској души. Има мишљења да су ту и нека аутобиографска искуства, из краковских ђачких дана. Ремек-дело, роман „Ностромо”, из 1904. је године. О јунаку који је истовремено преступник, наводећи читаоца на разумевање за онога који је, злоупотребивши поверење, украо сребро дато му на чување за време неке од побуна у Јужној Америци. Ту су и такозвани политички романи: „Тајни агент”, „Очима Запада”,„Срце таме ”... Џозеф Конрад је умро 3. августа 1924. године.
