Бакар (хемијски елемент)
Из пројекта Википедија
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Бакар, Cu, 29 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | прелазних метала | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | VIIIB , 4 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 8920 kg/m3, 3,0 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | црвенкаста |
|||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 63,546 u | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 135 (145) pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 138 pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 140 pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ar]3d104s1 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 1 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони бројеви | 1, 2, 3, 4 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | средње базни | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна зидно центрирана |
|||||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 1357,6 K (1084,4 °C) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 2840 K (2567 °C) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 7,11×10-3 m³ /mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 300,3kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 13,05 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 0,0505 Pa (1358 K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 3570 m/s (293,15 K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,90 (Паулинг) 1,75 (Алред) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 380J/(kg*K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 59,6×106 S/m | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 401W/(m*K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 745,5 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1957,9 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 3555 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 5536 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
Бакар (Cu, латински - cuprum) - хемијски елемент, метал VIIIB групе. Поседује 18 изотопа чије се атомске масе налазе између 58-73. Постојана са само два: 63 i 65.
Бакар је познат од давнина, као осовни састојак бронзе.
Садржај |
[уреди] Заступљеност
Заступљен је у земљиној кори у количини од 55 ppm (енг. parts per million) у виду минерала: Халкопирита, халкозина и других.
Највећи извор бакра у исхрани су морски плодови а међу њима бакра највише има у остригама. Бакар се такође моће наћи и у зрнастом црном хлебу, махунастом поврћу, куваним изнутрицама и кивију.
[уреди] Особине
Чисти бакар је црвенкасто-браон боје, мек метал, врло велике топлотне и електричне проводљивости
На ваздуху не подлеже корозији, али дугим стајањем на њему бакар се превлачи зеленом патином базних соли бакра (хидрокси карбоната, хидроксисулфата или хидроксихлорида). Ако се у ваздуху налази велика количина сумпордиоксида уместо зелене патине твара се црни слој бакар сулфида.
[уреди] Једињења
CuSO4 има бактерицидне особине, а безводни је јака стипса (упија воду). Комплексна једињења бакра су стабилна, ипак доста лако се мења оксидацион број бакра у таквим једињењима и зато се она често користе као катализатори. Водени раствори соли бакра(I) имају интезивну зелену, а раствори соли бакра(II) интензивну плаву боју.
Бакар са калајем, цинком, молибденом и другим прелазним металима чини групу растопа који се уопштено називају бронзити. Од њих су најпознатији: томбак који подсећа на злато и који има веома добре мехаичке особине и отпорност на корозију.
[уреди] Употреба
Бакар се масовно употребљава за продукцију електричних проводника и уопште у електроници. Због малих резерви и велике примене бакар представља материјал од стратешког значаја. Бакар се додаје у разне легуре. Меша се и са сребром и златом што у знатној мери побољшава њихове механичке особине.
[уреди] Биолошки значај
Бакар је микроелемент који се јавља у реактивим центрима многих ензима. Потребан је за стварање црвених крвних зрнаца, улази у астав хемоцијанина, има позитиван утицај на ћелијску мембрану нервних ћелија, и има утицај у слању нервних импулса. Дневно је потребно минимално унети 0,5 ppm. Недостатак бакра доводи до Вилсонове болести.
Недостатак бакра може да проузрокује и малокрвност, јер недовољна количина бакра изазива лошу апсорпцију гвожђа и смањење броја крвних зрнаца. Претпоставља се да сем тога недостатак бакра изазива поремећаје у раду срца и успорава рад нервног система (на пример слаба концентрација). Недостатак бакра такође смањује и количину белих крвних зрнаца, а самим тим и отпорност организма на болести.
