Техницијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол,атомски број | Техницијум, Tc, 43 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | прелазних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | 7 (VIIB), 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 11500 kg/m3, bd | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрносбела | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 98 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 135 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 156 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Kr]4d65s1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетскiм нивоima | 2, 8, 18, 14, 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 7 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | јако кисели | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | хексагонална | ||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 2430 K (2157 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 4538 K (4265 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 8,63×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 660 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 24 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 0,0229 Pa (2473 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,90 (Паулинг) 1,36 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 210 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 6,7×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 50,6 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 702 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1470 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 2618 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона, i.t.=изомерни прелаз |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Техницијум (Tc, латински - technetium) - је један од два елемента којима су сви изотопи радиоактивни, а да има атомски број мањи од олова (други је прометијум. Није заступљен у земљиној кори - добија се вештачки у процесу разбијања једра уранијума или бомбардовањем лаким једрима изотопа ниобијума или молибдена.
Откривен је 1937 године од стране Emilio Gino Segre'a и Carlo Perrier'a. Име елемента потиче од грчке речи τεχνητoς (technetos - вештачки).
[уреди] Историја
[уреди] Трагање пре проналаска
Током година је постојала рупа у периодном систему између молбидена (елемент 42) и рутенијума (елемент 44). Многи рани истраживачи су желели да први открију и именују недостајући елемент; његова локација у табели је говорила да би требало да буде лакши за проналажење од осталих неоткривених елемената. Прво се мислило да је пронађен у руди платине 1828. Дато му је име полинијум, али се испоставило да је то био нечисти иридијум. Затим је 1846. тврђено да је откривен елемент илменијум, је то био нечисти ниобијум. Ова грешка је поновљена 1847, са 'открићем' пелопијума.
1877, руски хемичар Серге Керн је објавио откриће недостајућег елемента у руди платине. Керн је дао новом елементу име давијум, по познатом енглеском хемичару, Хемфрију Давију, али је откривено да је то мешавина иридијума, родијума и гвожђа. Још један кандидат за откриће, луцијум, је уследио 1896. али се испоставило да је то био итријум. Затим, 1908. јапански хемичар, Масатака Огава, је мислио да је нашао доказ за присуство елемента 43 у минералу торијаниту. Огава је елементу дао име нипонијум, по Јапану (на јапанском се Јапан зове Нипон). Каснија анализа је утврдила присуство ренијума (елемент 75), а не елемента 43.
