Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Из пројекта Википедија
|
|||||
 |
|||||
| Званични језици: | македонски, српско-хрватски, словеначки | ||||
| Главни град: | Београд | ||||
| Површина (1991): | 255.804 km² | ||||
| Становништво (1971): | 20.522.972 | ||||
| Валута: | Динар (YUD) = 100 пара | ||||
| Временска зона: | UTC +1 | ||||
| Химна: | Хеј Словени | ||||
| ISO 3166-1: | .yu (застарео) | ||||
| Телефонски позивни број: | +38 | ||||
Социјалистичка Федеративна Република Југославија (скраћено СФРЈ) је бивша европска држава, која се налазила на западном делу Балкана. Главни град СФРЈ био је Београд.
Формирана је 1945. године као наследница Краљевине Југославије под именом Демократска Федеративна Југославија. 29. новембра 1946. године мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. године коначно променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Њен доживотни председник (до 1980.) био је Јосип Броз Тито.
СФРЈ се граничила са Италијом и Аустријом на северозападу, Мађарском и Румунијом на северу, Бугарском на истоку и Грчком и Албанијом на југу. Западни део републике је излазио на Јадранско море.
СФРЈ је била оснивач и један од најважнијих чланова Покрета несврстаних. СФРЈ је била земља "самоуправног социјализма", са једнопартијским делегатским системом представљања, планском привредом и специфичним системом тзв. радничког самоуправљања. За разлику од осталих европских социјалистичких земаља, СФРЈ никада није била чланица Варшавског уговора, и одржавала је блиске везе са западним владама.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија распала се у вишегодишњем крвавом грађанском рату који је почео 1991.
Садржај |
[уреди] Социјалистичке републике и аутономне покрајине
СФРЈ је била подељена на шест социјалистичких република и на две социјалистичке аутономне покрајине које су биле део СР Србије. Главни град је био Београд. СФРЈ су сачињавале следеће републике и покрајине:
- Социјалистичка република Босна и Херцеговина – главни град Сарајево;
- Социјалистичка република Хрватска – главни град Загреб;
- Социјалистичка република Македонија – главни град Скопље (Скопjе);
- Социјалистичка република Црна Гора – главни град Титоград (Садашње име је Подгорица);
- Социјалистичка република Србија – главни град Београд, у којој су се налазиле:
5а. Социјалистичка аутономна покрајина Косово и Метохија – главни град Приштина и
5б. Социјалистичка аутономна покрајина Војводина – главни град Нови Сад; - Социјалистичка република Словенија – главни град Љубљана.
[уреди] Историја
Демократска Федеративна Југославија је реконституисана на конференцији АВНОЈа у Јајцу, (од 29. новембра до 4. децембра 1943.), док су се преговори са Краљевском Владом у изгнанству наставили. 29. новембра 1945. Федеративна Народна Република Југославија је конституисана као комунистичка земља (такође на заседању АВНОЈа у Јајцу). Први председник послератне Југославије је био Иво Лола Рибар, а председник Владе је био Јосип Броз Тито. 1953. године, Тито је постао председник, а 1963. године је проглашен за доживотног председника.
Југославија није као остале државе источне и централне Европе изабрала курс зависности од Совјетског Савеза, и није била члан Варшавског пакта нити НАТОа, што ју је чинило специфичном у односу на друге државе. Управо због тог баланса између истока и запада, уживала је високи углед у свету.
[уреди] Распад СФРЈ
 |
За више информација погледајте Распад СФРЈ. |
После Титове смрти (1980), тензије између народа Југославије су расле, а 1991. конституисањем република Словеније, Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине отпочео је грађански рат. 1992. републике Србија и Црна Гора су формирале Савезну Републику Југославију, која је 2002. реформисана и преименована у Државну заједницу Србија и Црна Гора. Распад СФРЈ је почео кад је Словенија прогласила независност 1991. године. Убрзо након тога је вођен грађански рат у Хрватској (1991-1995) између Хрвата и Срба. Срби су се бунили што су по новом хрватском Уставу изгубили статус конститутивног народа, а Хрвати су се желели да створе националну државу. Грађански рат у Босни и Херцеговини (1992-1995) је био национални и верски рат. Ратовали су Срби, Хрвати и Муслимани. Муслимани сматрају да су Савезна Република Југославија и Хрватска извршили агресију на БиХ. Срби, пак, сматрају да је био грађански рат. 1993. године Хрвати и Муслимани су се удружили. Рат је завршен Дејтонским уговором (21. новембар 1995).
| Југословенски ратови |
| Рат у Словенији (1991) |
| Рат у Хрватској (1990-1995) |
| Рат у БиХ (1992-1995) |
| Косовски рат (1996-1999) |
| Рат у Македонији (2001) |
[уреди] Узроци распада
1989. године створени су услови за распад СФРЈ. Крај политичког система источне Европе 1989. године истовремено је и почетак демократизације земаља источне Европе, али и почетак нове спољне политике САД и Запада према источној Европи и према СФРЈ. Крах источног политичког система није, међутим, представљао и крај истог политичког система у СФРЈ.
Новонастале светске политичке прилике су из основа измениле однос снага у светској политици и однос снага унутар СФРЈ и истовремено довеле у питање и опстанак политичког система СФРЈ. Амерички и западни политичари су захтевали промену политичког система СФРЈ и прелазак на демократију.
| Државе настале распадом СФРЈ: |
| Босна и Херцеговина |
| Хрватска |
| Македонија |
| Словенија |
| Србија |
| Црна Гора |
Нестанак источног политичког система и захтеви за промене и у СФРЈ довели су, изненада, у питање и опстанак СФРЈ као целине. Питање политичког система СФРЈ и спољна политика су два фактора која су највише утицала на тај распад. Дакле, СФРЈ се није распала само због Устава из 1974. године, шароликости СФРЈ, Космета или Милошевићевог национализма.
Динамика развоја догађаја је касније отварала нова питања. Међутим, СФРЈ није ипак могла да се одржи без решавања прва два проблема. Одговорност за распад лежи зато на политичарима. Србија (а са њом и СФРЈ) имала је ту несрећу да су управо 1989. године њоме управљали политичари који су били заинтересовани само за своју власт. Они су заступали своје, а не опште интересе. Србија се те године налазила пред избором без алтернатива – промена постојећег политичког система и нова спољна политика или рат.
[уреди] Нестанак СКЈ и раст национализма
Распаду СФР Југославије претходио је 1990. године нестанак Савеза комуниста Југославије са политичке сцене. Наиме, словеначки и хрватски делегати напустили су заседање 14. ванредног конгреса СКЈ. Тада је нестао један од најважинијих југословенских органа. У пролеће те године, у Словенији и Хрватској победиле су антикомунистичке снаге. Националистичка ХДЗ (Хрватска демократска заједница), под вођством Фрање Туђмана, освојила је у хрватском парламенту већину гласова и тако освојила власт.
Хрватска власт почела је са избацивањем Срба из свих државних органа. Србија је осудила такве догађаје. Тада је настала озбиљна национална криза у СФРЈ. Септембра 1990. године, донет је нови Устав Србије. Устав је из назива републике избацио префикс "социјалистичка".
Почетком 1991. године, почињу сукоби Срба и Хрвата у Хрватској. Председништво СФРЈ, као водећи руководећи орган у држави, а на чијем челу је био Борисав Јовић (представник Србије) покушавало је да смири кризу и спречи могући рат. Током пролећа те године, међутим, рат се све више разбуктавао.
[уреди] Рат у Словенији
|
За више информација погледајте Рат у Словенији. |
25. јуна 1991. године, формално је почео распад Југославије. Тог дана, словеначки и хрватски парламенти донели су одлуку о проглашењу независности. Међутим, два дана касније, јединице Југословенске народне армије кренуле су на Словенију у намери да пониште ту одлуку. Настао је рат између припадника ЈНА и словеначких територијалаца, које је предводио Јанез Јанша. Рат је трајао десетак дана. Наиме, почетком јула, Председништво СФРЈ доноси одлуку о повлачењу припадника армије из Словеније. Део армије се повукао у Хрватску.
[уреди] Рат у Хрватској
|
За више информација погледајте Рат у Хрватској. |
У Хрватској се током августа и септембра 1991. године, тотално разбуктао рат између Срба и ЈНА против новоформиране хрватске војске. Туђманова самопроглашена Хрватска одузала је Србима Уставом загарантован статус државотворног народа. Срби у Хрватској, као и нешто касније у Босни и Херцеговини (БиХ), самоорганизовали су се како би заштитили своја легитимна права и голе животе.
У Хрватској то је резултирало формирањем Републике Српске Крајине 1991. године, као политичког израза воље Срба да остану на своме, у својој матичној држави Југославији. Нису пристали на ултиматум међународне заједнице да буду трајно заробљени и обесправљени у Туђмановој Хрватској, која је по много чему духовни следбеник усташке и фашистичке Независне Државе Хрватске (НДХ, 1941-45).
4. августа 1995. године, почела је Операција Олуја којом су протерани или убијени Срби из Републике Српске Крајине. Хрватске и бошњачке снаге су се удружиле и заузеле стратешки важне босанске градове Гламоч, Босанско Грахово и Дрвар, као и доње Ливањско поље где су већинско становништво чинили босански Срби. Овај потез је пресекао линију снабдевања хрватских Срба и опколио град Книн са три стране. Велики број становништва са ових простора је морало да напусти своје домове и оде у Републику Српску и СРЈ.
На вече 7. августа 1995, операција је званично завршена, јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Пар преосталих дивизија српске армије су се предали у року од следећих пар дана. "Олујом" је завршен рат у Хрватској.
[уреди] Рат у Босни и Херцеговини
|
За више информација погледајте Рат у Босни и Херцеговини. |
Рат у Босни и Херцеговини је трајао од 6. априла 1992. до 14. септембра 1995. и највећи је војни сукоб на простору Европе од Другог светског рата. Рат је узрокован због пораста национализма те комплексном комбинацијом политичке, друштвене и сигурносне кризе која је уследила након завршетка хладног рата и распада СФРЈ. Завршен је званичним потписивањем Дејтонског споразума.
[уреди] Демографија
Подаци са пописа одржаних 1971. и 1981.
| Националност | 1971 | % | 1981 | % |
|---|---|---|---|---|
| Албанци | 1.309.523 | 6,4 | 1.731.252 | 7,7 |
| Бугари | 58.627 | 0,3 | 36.642 | 0,2 |
| Хрвати | 4.526.782 | 22,1 | 4.428.135 | 19,7 |
| Италијани | 21.791 | 0,1 | 15.116 | 0,1 |
| Македонци | 1.194.784 | 5,8 | 1.341.420 | 6,0 |
| Мађари | 477.374 | 2,3 | 426.865 | 1,9 |
| Црногорци | 508.843 | 2,5 | 57.,298 | 2,6 |
| Муслимани | 1.729.932 | 8,4 | 2.000.034 | 8,9 |
| Срби | 8.143.246 | 39,7 | 8.136.578 | 36,3 |
| Словаци | 83.656 | 0,4 | 80.300 | 0,4 |
| Словенци | 1.678.032 | 8,2 | 1.753.605 | 7,8 |
| Роми | 78.485 | 0,4 | 148.604 | 0,7 |
| Румуни | 58.570 | 0,3 | 54.721 | 0,2 |
| Турци | 127.920 | 0,6 | 101.328 | 0,5 |
| Југословени | 273.077 | 1,3 | 1.216.463 | 5,4 |
| остали/неизјашњени | 252.330 | 1,2 | 389.970 | 1,7 |
| Укупно | 20.522.972 | 100 | 22.438.331 | 100 |
[уреди] Републике и покрајине по броју становника
Подаци са пописа из 1991.
| Ранг | Република/покрајина | Становништво | % | Густина насељености |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Србија | 9.506.174 | 40.9% | 114,0 |
| --- | Ужа Србија | 5.582.611 | 24,0% | 99,4 |
| 2 | Хрватска | 4,784,265 | 20.6% | 84.6 |
| 3 | Босна и Херцеговина | 4,377,053 | 18.8% | 85.6 |
| 4 | Македонија | 2,033,964 | 8.8% | 79.1 |
| --- | Војводина | 1,996,367 | 8.6% | 92.8 |
| --- | Косово и Метохија | 1,956,196 | 8.4% | 183.1 |
| 5 | Словенија | 1,913,355 | 8.2% | 94.5 |
| 6 | Црна Гора | 615,035 | 2.6% | 44.5 |
| СФР Југославија | 23,229,846 | 100% | 92.6 |
[уреди] Републике и покрајине по површини
| Ранг | Република/покрајина | Површина (km²) | % | Густина насељености |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Србија | 83,361 | 33.2% | 114.0 |
| 2 | Хрватска | 56,524 | 22.5% | 84.6 |
| --- | Ужа Србија | 56,169 | 22.4% | 99.4 |
| 3 | Босна и Херцеговина | 51,129 | 20.4% | 85.6 |
| 4 | Македонија | 25,720 | 10.3% | 79.1 |
| --- | Војводина | 21,506 | 8.6% | 92.8 |
| 5 | Словенија | 20,246 | 8.1% | 94.5 |
| 6 | Црна Гора | 13,810 | 5.5% | 44.5 |
| --- | Косово и Метохија | 10,686 | 4.3% | 183.1 |
| СФР Југославија | 250,790 | 100% | 92.6 |
[уреди] Републике и покрајине по густини насељености
| Ранг | Република/покрајина | Становништво | Површина (km²) | Густина насељености |
|---|---|---|---|---|
| --- | Косово и Метохија | 1,956,196 | 10,686 | 183.1 |
| 1 | Србија | 9,506,174 | 83,361 | 114.0 |
| --- | Ужа Србија | 5,582,611 | 56,169 | 99.4 |
| 2 | Словенија | 1,913,355 | 20,246 | 94.5 |
| --- | Војводина | 1,996,367 | 21,506 | 92.8 |
| 3 | Босна и Херцеговина | 4,377,053 | 51,129 | 85.6 |
| 4 | Хрватска | 4,784,265 | 56,524 | 84.6 |
| 5 | Македонија | 2,033,964 | 25,720 | 79.1 |
| 6 | Црна Гора | 615,035 | 13,810 | 44.5 |
| СФР Југославија | 23,229,846 | 250,790 | 92.6 |
